Tribina Transfobija u srpskom društvu - Trans* egzistencija, trans* diskriminacija i trans* prava

20.11.2014.

Povodom 20. novembra, Međunarodnog dana sećanja na žrtve transfobije, u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr. Milan Jovanović Batut“ u Beogradu, u organizaciji udruženja građana „Egal“ i organizacije Gayten-LGBT održana je tribina Transfobija u srpskom društvu - Trans* egzistencija, trans* diskriminacija i trans* prava.

 

Ovaj događaj je predstavljao istorijski trenutak za trans* zajednicu u Srbiji – po prvi put su u javnoj instituciji trans* osobe imale priliku da, sa predstavnicima/ama nadležnih institucija govore o svojim svakodnevnim problemima.

" Moram da priznam da nije uobičajeno da se ovakvi događaji organizuju na Institutu, te ovo smatram početkom onoga što ovaj Institut treba da predstavlja. U okviru Instituta "Batut" nastojimo da se bavimo i trans* populacijom i mi imamo podatke o problemima sa kojima se susreću svakodnevno ", rekao je prim. dr Dragan Ilić, direktor Institua, prilikom uvodnog obraćanja.

Na tribini su o transfobiji i izazovima sa kojima se pripadnici/e trans* zajednice susreću svakodnevno, kao i na institucionalnom nivou govorili/e: Kosana Beker, pomoćnica Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i rukovoditeljka sektora za postupanje po pritužbama, Boris Milićević, političar, Predrag Azdejković, novinar, Rajka Popović, aktivistkinja UG „Egal“ i Kristian Ranđelović, aktivista organizacije „Gayten-LGBT“. Facilitirala je Farida Bassioni-Stamenić.

Govorilo se o predrasudama, stereotipima i nerazumevanju, koji su duboko ukorenjeni u društvu, o senzacionalističkom izveštavanju medija i neadekvatnoj upotrebi jezika, ali i o tragičnim žrtvama transfobije u Srbiji, Vjeranu Miladinović Merlinki, Minji Kočiš i Darku Vujanoviću.

Tim doktora/ki i stručnjaka/inja iz različitih oblasti značajne za trans* zdravlje predstavljali su značajni deo dvosatne diskusije. Ne samo što su su trans* osobe bile u mogućnosti da postave sva pitanja direktnom izvoru informacija i predstave svoje prepreke sa kojima se susreću kada su medicinske procedure u pitanju, između ostalog i o dostupnosti relevantnih informacija, adekvatanom pristupu zdravstvenoj zaštiti i dostupnosti hormona, već su i stručnjaci/kinje imali priliku da upoznaju one kojima pružaju pomoć i dobiju potrebne informacije „iz prve ruke“. Osim razmene informacija, zaključak ovog dela diskusije je da su susreti ovakvog tipa preko potrebni za poboljšanje kvaliteta usluga zdravstene zaštite i, samim tim, poboljšanje kvaliteta života trans* osoba u Srbiji.