„Karavan“ u Svilajncu, 18. maj

U Svilajnac krećemo iz Uprave policije Beli potok, jer je Aleksandar Stričević, osnivač LGBT Srbija radija, kao učesnik „Karavana“ i njegova podrška (sva događanja sa „Karavana“ možemo da pratimo i na www.lgbtsrbija.org) napadnut na kućnom pragu. Neko mu je pozvonio na vrata i, nakon što je on otvorio, zadao mu nekoliko udaraca – zato što je gej i zato što mu se to ne dopada.

 Zbog toga „LGBTI Karavan“ i parola „Niko nije slobodan dok svi nismo slobodni“ koja će se ponavljati dokle god to ne postane činjenično stanje.

Odlučujemo da sve razgovore koji slede usmerimo na slučajeve nasilja o kojima se malo ili nedovoljno govori: bilo zbog toga što neko nije autovan, pa ne želi da slučaj dospe u medije ili nema dovoljno poverenja u nadležne organe da slučaj prijavi, u oba slučaja se plašeći dalje stigmatizacije, reakcija okoline i, neizostavno, daljeg nasilja.

Predivna sala Centra za kulturu Svilajnac i sjajni domaćini koji su nas dočekali! Razgovaramo upravo o tišini, potrebi za progovaranjem i nedostatkom sadržaja usmerenih ka i za LGBTI zajednicu. Još jednom se kao tema nameće nedostatak pravih informacija i nedovoljno poznavanje LGBTI zajednice. Opšta javnost najčešće apriori usvaja i iznova reprodukuje predrasude da je homoseksualnost bolest ili izbor. Od nepoznatog se branimo osuđivanjem i nasiljem. Etiketiranje, na primer, trans* osoba kao seks radnika i radnica ili kao osoba koje imaju HIV je samo još jedan primer, uz opasnost nekritičkog čitanja medijskih sadržaja.

Lične priče i nastupanje iz prvog lica je taj svakodnevni aktivizam, donosi male pobede, a može da dovede do velikih promena za svakog i svaku od nas. „Dok god ne govoriš iz „ja“, neće niko da te sluša“, rekao je Boris Milićević.