#LGBTIKaravan u Vrbasu

Drugog junskog dana „LGBTI Karavan“ stiže u Vrbas.

Najjači utisak ostaje iznenađujuće veliko interesovanje pripadnika i pripadnica Ministarstva unutrašnjih poslova na koji smo naišli. Naravno, svaki događaj je bio unapred najavljen i obezbeđivan, ali u Vrbasu je policija bila više nego raspoložena da se uključi u diskusiju.

Najpre smo saznali da ne postoji ni jedan zabeleženi napad koji je izazvan homofobijom ili transfobijom; nije poreknuto da LGBTI osobe žive u Vrbasu.

Nije moglo da se izbegne pitanje – da li se homo/transfobični napadi zaista ne dešavaju i Vrbas je „obećani grad“ ili je nešto drugo po sredi?

Razgovarali smo o oblicima diskriminacije, o motivima nasilja i netrpeljivosti prema svim osetljivim društvenim grupama, o načinima za njihovo praćenje i sankcionisanje. Podelili smo i iskustva kolega i koleginica iz Beograda i drugih gradova Srbije, koji ulažu napore da prate zločine koji su motivisani mržnjom i istakli da se problem pojavljuje kada slučaj dođe do tužilaštva koje zločine i dalje prati po vrsti, a ne motivu.

Ukazali smo na specifične probleme sa kojima se LGBTI osobe suočavaju na ulici, u obrazovnim sistemima, na radnom mestu, u porodici... Iako postoji određeni stepen razumevanja i interesovanja za usredsređivanjem na ove teme, zaključili smo da zaposleni u institucijama (policija, centri za socijalni rad, javnozdrastvene ustanove) i dalje nemaju dovoljno informacija i nisu sasvim senzibilisani za rad sa LGBTI osobama.

Naglašavali smo koliko je za suzbijanje i prevenciju nasilja neophodno da se slučajevi izazvani homo/transfobijom beleže i prate, dok je policija institirala na tome da je otvorena za rad i saradnju sa LGBTI osobama i udruženjima koje ih predstavljaju i zastupaju, ali da ne nailaze na probleme u praksi.

Ipak, pratili su nas tokom čitavog boravka u Vrbasu, sve do samog izlaska iz grada.