#LGBTIKaravan na svom krajnjem odredištu za prvi krug!

Poslednji grad koji je „LGBTI Karavan“ posetio bila je Inđija, 8. juna.

U Kulturom centru Inđije srećemo divne domaćine i veoma mlade ljude – otvorene za saradnju, spremne da podele svoja iskustva i postave mnoga pitanja. Na neka smo mogli da odgovorimo, na neka smo odgovorili zajedno, a neka su nas sve nagnala na razmišljanje.

Tokom diskusije je postavljeno pitanje o samom aktivizmu, ulozima i motivima za otvoreno i javno zastupanje prava i potreba LGBTI zajednice i pružanjem pomoći i podrške, te o različitim oblicima ovakve vrste angažovanja. Inđija, kao i drugi gradovi, uglavnom nemaju lokalne LGBTI organizacije, a saradnja sa drugim, srodnim organizacijama civilnog društva u smislu pružanja podške incijativna zajednice najčešće izostaje. 

Jedna mlada osoba, maturant lokalne škole, istakla je da ulaže napore da se u učeničkom parlamentu te škole oformi LGBTI grupa, koja bi pružala pomoć LGBTI osobama i na osnovu koje bi i u drugim školama mogle da budu pokrenute slične inicijative. To je samo jedan od primera.

Inače, kada smo stigli, ispred Kulturnog centra je bilo puno uniformisane policije. Dok smo čekali da počne tribina razgovarali smo sa inspektorom. I on nam je rekao da ne postoji ni jedan zabeležen slučaj napada koji je izazvan homo/transfobijom. Skrenuo nam je pažnju na druge probleme koji se dešavaju u gradu, na fudbalkse utakmice na stadionu koji se nalazi pored Centra, na kome retko mogu da spreče eskalaciju nasilja; rekao nam je, takođe, da uopšte nije važno ko protiv koga igra i da to često ne znaju ni navijači koji dođu na utakmicu. Potreba za destrkucijom. Nasilje radi nasilja, nije važno koji dres nosiš, ni da li uopšte nosiš ili zbog čega si različit/a. Naravno, nije toliko jednostavno. Potrebno je sagledati širu sliku i motive koji se kriju iza takvih dela. I razgovarati. Slušati, postavljati pitanja i dozvoliti da se postave pitanja.

Policija nas je pratila tokom čitavog boravka u gradu, sve do samog izlaska.

Napustili smo Inđiju, zaokruživši tako i deseti grad, pomešanih osećanja.

Niš, Vrnjačka Banja, Svilajnac, Kragujevac, Kruševac, Novi Sad, Vrbas, Apatin, Zrenjanin i Inđija.  Skoro tri hiljade pređenih kilometara za dve nedelje. Deset gradova, deset priča i deset malih univerzuma. Toliko divnih ljudi i potreba za progovaranjem i promenom. Zagrebali smo po površini. Spremni za nastavak temeljnog i posvećenog rada.

Niko nije slobodan dok svi nismo slobodni!