Aktivizam

Aktivizam je jedna, pomalo izvikana, reč koja se (pre)često shvata olako. Postala je poza, postala je paravan za neiskrenost i privatne interese, počela je da se pretvara u običnu reč.


Ne. Nije to samo reč:

 

Aktivizam znači da ti je stalo.

Aktivizam znači da razumeš šta je stvarno važno.

Aktivizam znači da prepoznaješ da nešto nije sasvim u redu sa sistemom kome pripadaš.

Aktivizam znači da ti nije teško da pomogneš, uradiš, napišeš, nacrtaš, napraviš.

Aktivizam znači da ne pitaš da li i koliko košta.

Aktivizam znači iskrenu posvećenost cilju, cilju da napraviš promenu i da bar jednoj osobi, životinjici, zajednici bude bolje.

Aktivizam znači da veruješ da su svaka reč, pokret, zagrljaj, slika, lajk, šer, znak protesta i neodobravanja važni i da male stvari stvarno mogu da pokrenu i donesu velike promene. 

Aktivizam znači spremnost na akciju, na nesebično ulaganje.

Aktivizam znači budnost, stalno osluškivanje i osetljivost na potrebe drugih.

Aktivizam znači da uvek pronalaziš novu snagu da ideš napred i nastaviš da se boriš.

Aktivizam znači da ti nije teško da daš deo sebe. Da uvek ponovo daš po deo sebe.

Aktivizam znači da razumeš da je ono čemu si posvećen/a veće od tebe, a da prepoznaješ lepotu toga što si njegov deo.

Aktivizam nije nešto čemu mogu do kraja, ako uopšte, da te nauče u školi, na fakultetu, što možeš da vidiš na televiziji: to je onaj nemir koji osećaš jer primećuješ, jer se ne slažeš i jer ti smeta.

 

Dodajemo još: Živim, dakle, aktivista/kinja sam.

Mi verujemo u ono što je stvarno važno: nesebičnim deljenjem sebe sa drugima polako shvatamo da ne postojimo „mi“ i „oni“, prepoznajemo bliskost tih nekih drugih (nas), lepotu i značaj različitosti i stvaramo svet prijatan, miroljubiv i otvoren za sve nas i zbog svih nas.