Podsetnik za život

Drage i dragi, kao prvo, da čujete nešto mnogo važno: niste bolesni i niste bolesne! Ne dozvolite da vam pune glave pričama da ste nakaradni frkovi, jer to, svakako, niste. Vi ste baš ono najlepše što je moglo da se desi vama, vašim roditeljima i svima oko vas.
Neko dete je nestašno, neko je opet mirno, za neku decu kažemo da su problematična, ali shvatite da je sa vama sve sasvim u redu.

Niko od nas ne bira kako će biti rođen, kakve će oči imati, boju kose, svi smo mi različiti i svako je divan na svoj način (i ovo nije samo fraza!).

 

Evo, recimo, u našim slučajevima su se posvađali rod i pol. Puno je načina da se zavađene strane pomire. A najgori izbor je da odlučimo da se pravimo da nam nije ništa. O da, baš to nečinjenje nas vodi u problem, u skrivanje, zataškavanje, laganje sebe i drugih, nezadovoljstvo...

Za početak, trebalo bi da porazgovaramo sa problemom i o problemu. Sa roditeljima, najpre. Bez ikakvog stida i srama. Ne postoji niko ko nam je bliži od njih. Uz njihovu i podršku bližnjih trebalo bi da se obratimo nadležnom lekaru, koji će nas onda uputiti na stručni tim koji postoji baš radi nas.

I da ne zaboravim da naglasim – niste bolesni i niste bolesne!

Stručni tim će sa vama, kroz seriju razgovora, utvrditi način pomirenja vašeg roda i pola. Kao što sam već pomenula, postoji više opcija, ali najlepše od svega je što sami birate onu koja se vama čini najpogodnijom. Sami birate – samo vi i niko više.

Nema razloga da se plašite reakcija okoline. Njih će, da se ne lažemo, da bude svakakvih, manje ili više prijatnih. Ali uvek imajte na umu da je u pitanju vaš život, vaša koža, vaše telo. Pustite ih da komentarišu (možda se neodobravanjem) vaše izbore i nasmejte se, jer vi uvek pobeđujete time što slušate i pratite sebe i dozvoljavate sebi da budete srećni.

Helena Vuković